Autobiografija

Из школе у војску, из војске у тамницу, а из тамнице у брак. Изгледа као да би то и имао бити ред ствари у животу – у школи прибираш потребна знања за живот, а у војсци и тамници се вежбаш за брак.

Опис свога живота отпочео сам са рођењем, налазећи да је то најприроднији почетак. Полазећи од тога факта, ја се нисам упуштао у ствари које су претходиле моме рођењу, пошто о томе вероватно и нема никаквих података. Аутобиографију сам завршио женидбом, налазећи да после женидбе човек и нема аутобиографије.

после женидбе човек и нема аутобиографије

„Мој хумор изазивајући смех на уснама ублажава суровост живота.“
Бранислав Нушић

„Мој хумор изазивајући смех на уснама ублажава суровост живота.“

Бранислав Нушић

професор зоологије био је богом опредељен да буде то и ништа друго. Као да је Усуд, онога тренутка кад се родио, спустио руку на њ и рекао: „Ти ћеш бити професор зоологије!“

Био је крупан, кошчат, узнетих рамена и унапред опуштених дугачких руку, те је изгледало као да је до сада ишао на четири ноге и малочас се пропео. Кад је говорио, подврискивао је некако, те је изгледао као да, боже ме прости, рже, а кад се смејао, он је просто њакао. Једном речју, пљунути коњ са цвикером.

те се особине, које опредељују човека за дотични позив, опажају код њега још одмалена, још од ранога детињства. Тако, на пример, ако је неко опредељен да буде калуђер, он већ одмалена има притворну физиономију, добар апетит и навику да мери туђе залогаје; ако је опредељен да буде полицијски чиновник, већ одмалена прислушкује туђе разговоре и оптужује другове учитељу, или, ако је опредељен да буде професор, он одмалена већ заборавља да понесе књиге у школу, узима у расејаности туђ, нов, место свога старога шешира и рђаво учи предмет који ће доцније у животу предавати.

Отуда се у животу и сматра као највећа комика обрнута ситуација, тј. кад је неко предестиниран да буде поета а он постане касапин или, што је код нас много чешћи случај, кад је неко предестиниран да буде касапин а он постане поета.

Господо, вама који верујете да у демократији лежи морална снага једнога друштва, raphanus sativus…“, онда би то још могло значити: „Господо, вама који верујете да у демократији лежи морална снага једнога друштва, роткве вам стругане!“

разумео шта је то помрачење, него смо и ми сви остали тога тренутка разумели зашто се овај део географије зове физичка географија.

– Ја не разумем! – прогунђа Живко, из којега има сва светлост да потече.

И баш та околност што му онај који светлост треба да позајми другима не разуме разгневи професора и звизну му такав шамар који је код грешнога Живка морао изазвати праву представу помрачења, те он жмиркајући додаде брзо:

– Сад разумем!

И не само што је он