Policajka sa Petlovog brda

Obrazovanje je jedini način da sačuvamo slobodu.

Star si kada prestaneš da imaš želje.

Malo ko od nas je onakav kakav deluje da jeste

“Ti si pre svega žena! A žena je uvek i na svakom mestu elegantna i doterana. A zatim ti si majka koja mora da bude uzor i primer svojoj deci. Teško ćeš ti nekog naći!”-vergla Radmila poluglasom dok dinsta povrće.

U kladionici na ekranima trka pasa.Jedva sam našla stolicu.Moji vršnjaci I tinejdžeri, gospoda u odelima I probisveti za zlatnim lancima oko vrata, par muškaraca ojađenih životom u prljavim jaknama pored namirisanih sedokosih sa kravatama!Svi u kladionici, složni I tihi, uplaćuju tikete, prate rezultate ili sede na aparatima.

“Nisam gledala tu epizodu! Moram da žurim.”- uspevam da izgovorim, iako mi se plače, bije i puca u kravatu prvog bankara kojeg ugledam.
“Volim da živim. Ponekad sam malo divlja, u očajanju, akutno jadna ili tužna, ali pored svega toga ja sasvim sigurno znam da je samo biti živ – velika stvar."

Brinem o svima njima, ali ne zbog toga što mi je to obaveza, već što volim da smo svi zajedno.

, nikad ne znaš. Moram ovih dana opet neku priču da im ispričam o najboljima koji su dozvolili da im navike prosečnih i slabih unište snove i ambicije.

Niko mu nije rekao da zaborav ne postoji i da će posle žurke i duvke problem biti još veći, a on slabiji i nesposobniji da reši taj problem.

dana se baš tako osećam. Nemoćno. Nedovoljno pametna, voljena, cenjena, sabrana, sposobna. Ovih dana sve sam nedovoljno.