Dobrica Ćosić

Кад мењаш огњиште, и нарав ти се мења. Кад теби отимају, и ти отимаш. Веруј ми, у злу су сви људи зли.

Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни. Ни орлови се не ките.

У младој шуми све су букве лепе, али увек има једна на коју птице слећу.

Паpа и Курија виdе у Србији pоdgризајуће зло, које је, мало-pомало, pроdрло у срж Монархије и које ће временом dа је разјеdини.

3. августа 1914. Немачка је објавила рат Француској.

4. августа 1914. Велика Британија је објавила рат Немачкој.

Тако је почео Први светски рат.

Народ који је слободу поистоветио са својим постојањем изабрао је патњу

Док постоји Србија, Бугари, Аустријанци и Мађари биће јој крвници. И Арбанаси, ако с њима не средимо како треба.

Срби су за све велике силе најгори народ. Непослушни смо и непокорни. И хоћемо да будемо слободни по сваку цену.

Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?… Између Азије и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе… и не стекосмо ниједног верног пријатеља. Тај несрећни и проклети српски народ! У Европи смо данас једина држава која нема ниједног истинског пријатеља. Ниједног!

Нећу. Ко каже да смо ми Срби несрећни? Напротив, напротив. Енглези ратују за пијаце. Немци за колоније и Исток, Руси за Дарданеле и историју. Французи за Париз и колоније. Ми смо, Срби, једини на свету који ратујемо за слободу. Ми смо последњи аристократи на земљи. Је л’ тако, Богдане? Благо нама. Ух, што смо моћан, величанствен народ.