Đorđe Bajić

Neki računi stignu na naplatu sa baš pozamašnom kamatom.

Ružno je i tužno kada se neko bez potrebe zapusti.“

Šta je ono beše Čehov, valjda, jednom davno napisao? Puška koja se pojavi u prvom činu pozorišne drame, u trećem će činu sigurno da opali.

Ljudska radoznalost je nezajažljiva zverka.

Vidu nisu smetale laži, smetala mu je istina...

tvrdoglavo sigurna u svoje pogrešne izbore.

Njega je privukao varljivi sjaj srpske estrade, taj lažni dijamant koji je svetlucao u blatu.

Ono što još uvek nije shvatila bilo je da od sebe same ne može pobeći ma koliko brzo trčala.

svi ti mišići mu nisu bili ni od kakve pomoći kada nema kičmu

Kaput je mirisao na njegovog vlasnika: ta mešavina kolonjske vode, cigareta i muškog tela bila je zanimljiva i iznenađujuće prijatna.