Anand Dilvar

Mnogi ljudi su navikli da pate i budu nesrećni. Toliko su naviknuti na to da nezadovoljstvo postaje deo njihovog identiteta i njihove ličnosti. Zbog toga im je tako teško da budu srećni. Usredsređuju se na ono loše i zaboravljaju na blagoslove koje primaju svakog dana.

Šta to onda znači, da ništa ne bi trebalo da nas povređuje?, upitao sam.

– Bol nije isto što i patnja. Bol je deo života i nastaje kad izgubimo nekog koga volimo. Patnja nastaje usled neprihvatanja onoga što se dešava, od zamisli da sve može da bude drugačije, od predstave da sve treba da se razvija onako kako TI to hoćeš.

Čovek koji želi da se probudi i prestane da robuje svom vaspitanju, društvu i prošlosti mora da preispita sve u šta veruje. To je jedini način da se ponovo stekne sloboda.

To je najveća moć koju ljudi imaju: sposobnost da odluče kako da reaguju na ono sa čim se suočavaju u životu. Ne možeš da kontrolišeš ono što se dešava oko tebe, ali možeš odlučiti kako to da protumačiš i kakav stav da zauzmeš. Odgovoran si za ono što misliš, za odluke koje donosiš, za način na koji želiš da vidiš i doživiš život.