Slaviša Pavlović

„Нема слободе, мој Батке, а само сам то желео“, изусти. „Живот је борба за слободу, коју никад нећемо добити. Ја сам се борио да стекнем нешто, а сад се борим да то сачувам. Изгледа да је слободан човек само онај који нема ништа.“

„Освета је препуштање гријеху, а опрост је умножавање добра“, сетио се очевих речи. Али то важи за људе.

Спојити неспојиво у једну личност, дати шизофреном друштву шизофреног шамана и критичара у једном, допреће до душе жирија која вапи да награди рукопис који нико не разуме. Тако ће и себе уздићи – илузијом да разумеју