Dejvid Bruks

Kažu da je ljubav slepa. No, kao što kaže G. K. Česterton, ljubav ni u kom slučaju nije slepa. Ljubav je suprotnost slepilu. Ona je budnost najvišeg stepena.

Individualizam kaže: težite ličnoj sreći. Ali osoba na drugoj planini kaže: ne, ja težim smislu i moralnoj radosti. Individualizam kaže: slavite nezavisnost. Ali heroj druge planine kaže: slaviću međuzavisnost.

Individualizam slavi autonomiju, etos druge planine slavi odnos. Individualizam upotrebljava aktivno glagolsko stanje – drži predavanja, preuzima kontrolu – nikad trpno stanje. Pobunjenik s druge planine pak želi da sluša i odgovori, da se izražava i da razgovara glasom bliskosti i istinske razmene.

„Ugovor je transakcija. Dogovor je odnos. Ili, neznatno drugačije rečeno: ugovor ima veze s interesom, a dogovor ima veze s identitetom. Tu je reč o vama i meni koji se povezujemo da bismo stvorili ’mi’. Zato ugovori donose korist, ali dogovori preobražavaju.“

Radoznali ljudi čitaju knjige, ali uz to odlaze i na univerzitet da bi pratili osmišljena predavanja barem nekoliko narednih godina. Duhovni ljudi možda su imali transcendentno iskustvo, ali znaju da negovanje i trajnost duhovnost kod većine zavisi od toga da pripadaju izluđujućoj zajednici poznatoj kao institucionalna religija. Religije su ljubav prema bogu pretočile u praznike, priče, običaje i rituale, te pripovedanjem priča i upražnjavanjem običaja ljubav učvršćuju u ljudima i čini je trajnom. Kao što je rabin Dejvid Volpi jednom napisao: „Duhovnost je emocija. Religija je obaveza. Duhovnost smiruje. Religija angažuje. Duhovnost je zadovoljna sobom. Religija je nezadovoljna svetom.“

Ispunjen život definiše se posvećenošću i obavezama. Dobar život jeste putovanje od silnih mogućnosti ka slatkim obavezama.

Ono čemu se obavezujemo daje nam identitet.

„Bez obaveze da ispunimo obećanja nikad ne bismo mogli da ostvarimo stepen identiteta i kontinuiteta koji zajedno stvaraju „osobu“ o kojoj se može ispričati priča; svako od nas bio bi osuđen da luta beznadežno i besciljno u tami sopstvenog usamljenog srca, uhvaćen u stalno promenljiva raspoloženja, kontradikcije i dvosmislenosti.“ Identitet se ne formira u samoći. Identitet se uvek formira povezivanjem s nečim, s nekim.

Ako želite nekome da izgradite karakter, naučite ga kako da se obaveže, kako da stvara veze – one kratkoročne u detinjstvu, privremene u mladosti i trajne u zrelom dobu. Obavezivanje jeste škola formiranja moralne osobe.
Kad vaš život određuje ono čemu ste se duboko obavezali, tad se nalazite na drugoj planini.

Da, to se primećuje kod ljudi na drugoj planini – dogodila im se promena motivacije. Njihove želje su se promenile. Ako bismo to uopštili, mogli bismo da kažemo da postoji šest nivoa želje:

1. Materijalno zadovoljstvo. Jesti dobru hranu, imati lepa kola, lepu kuću.
2. Zadovoljstva ega. Postati poznat ili bogat i uspešan. Pobeđivati i sticati priznanje.
3. Intelektualna zadovoljstva. Učiti, saznavati. Razumeti svet oko sebe.
4. Velikodušnost. Zadovoljstvo koje osećamo kad dajemo drugima i služimo svojoj zajednici.
5. Ispunjena ljubav. Primanje i davanje ljubavi. Radosna sjedinjenost duša.
6. Transcendencija. Osećaj koji imamo kad živimo u skladu s nekim idealom.