Luiza Mej Olkot

Sotona će besposlenim rukama naći kojekakvog naopakog posla.

„Ako je život često ovako težak, ne znam kako ćemo uopšte proći kroz njega“,

Jednostavni, iskreni ljudi retko kad mnogo govore o svojoj pobožnosti. Ona se kod njih ogleda pre u delima nego u rečima i ima veći uticaj od beseda ili svečanih izjava.

smrt ne može da raskine porodični savez koji je ljubav načinila neponištivim

Mislim da nije pravedno da neke devojčice imaju mnoštvo lepih stvari, a druge devojčice baš ništa“, dodade mala Ejmi, pozleđeno šmrknuvši.
„Mi imamo oca i majku, imamo jedna drugu“, javi se zadovoljno Bet

„Neki dan si rekla kako smo, po tvom mišljenju, neuporedivo srećnije od kraljevske dece, pošto se ona neprestano kavže i ropću uprkos svom novcu.“
„I rekla sam, Bet. E pa, mislim da jesmo srećnije. Jer iako moramo da radimo, opet zbijamo šalu na svoj račun i opako smo vesela ekipa, što bi rekla Džo.“

Jadna Meg se retko žalila, ali osećaj nepravde ponekad je u njoj izazivao ogorčenje prema svima jer još ne beše spoznala koliko je bogata nekim blagoslovima koji sami po sebi mogu ispuniti život srećom.

Bogati ili siromašni, ostaćemo na okupu i bićemo srećni jedni s drugima.“

pomisao da doprinosi svome izdržavanju ispunjavala ju je srećom uprkos tom neprekidnom „Džoze-fina!“.

govorile: ’Samo kad bismo imale ovo’ ili ’Kad bismo samo mogle ono’, umnogome zaboravljajući koliko već imaju i koliko prijatnih stvari zapravo već mogu da rade.