Džo Aberkrombi

„Na istoku je čovek po imenu Brok postao zapovednik, i sprema se da napadne most u Osrungu.“

Onda je naučila da muškarci nikada ne kliču ženi koja će ih pobediti u njihovim igrama,

„Reci mi onda. Ti dobri ljudi. Ako dobiju malo više, šta će onda poželeti?“

Vik načas zastade, ali je morala da odgovori samo jedno. „Još malo više.“

„Jer takva je ljudska priroda. A to njihovo malo više mora se oduzeti od nekog drugog, a taj neko drugi neće biti time oduševljen. Nezadovoljstvo se ne može eliminisati kao što se ni mrak ne može eliminisati.

Grudi su mu se snažno dizale i spuštale, dah mu je tutnjao unutar kacige, vlažan, vreo i slan.

Odvukao se do ulaza u šator, ramena pogrbljenih pod oklopom koji je sada delovao triput teži nego kada je stigao.

Ječao je dok se pridizao pa je ugledao kako mu u susret ide Glavardova čizmetina

Pošto je život to što jeste,
prirodno je sanjati o osveti

Pamet nije jemstvo razumnog ponašanja. Moj otac je to stalno govorio

Dokazi su dosadni. Dokazi su zamorni. Dokazi su nebitni. Ljudi mnogo više vole da dobiju laku laž nego da traže tešku istinu, posebno ako to odgovara njihovim ciljevima. A

Ja sam lud! Lud kao džak pun sova,