Kler Vigarelo

Devojka nije uzimala kanapee, bila je previše lepa da bi bila gladna.

Uzbuđenje je zamenilo strah, sada je želela da se sreće sa svojim čitaocima, želela je da uzme mikrofon i kaže im kako je sve moguće, čak i da se promeni sopstveni položaj, sopstveno telo, i da se možda duboko u svakom od njih krije neka priča, neki lik.

ugrađenim u mozak… Ali ljudima će, gospođo Verbaldi, uvek trebati priče, dobri likovi, uvek će želeti da sanjaju, zato što je čovek takav, on se ostvaruje kroz svoj san i kroz san drugih ljudi.

Kad je čovek mlad, manje je ružan, posle si onakav kakav si.“ Nije volela da joj se protivreči, malo je pričala o prošlosti, a još manje o svom mužu, koji je umro dvadeset godina ranije.

Misterije nemaju dno, nemaju granice. One privlače zvezde

Arman je bio u pravu, plašila se. Zato što nije znala treba li da se plaši ili ne, pa je njeno telo odlučilo da se plaši ne bi li bilo spremno ako zatreba.

Nikada niko nije to kod nje primetio, nikada niko nije izgovorio toliko reči o njoj.

Pisci, dragi gospodine, nisu ljudi poput mene i vas, oni izmišljaju živote, žive sa svojim likovima, oni su u njihovim venama. Pisci su naše svete životinje

Autori se nalaze u svojim knjigama

Devojka nije uzimala kanapee, bila je previše lepa da bi bila gladna