Iskender Pala

„Neki mudrac je jednom rekao: ’Pamet mora da vlada jezikom, jer gotov je onaj čijom pameću vlada jezik!’“

Ljubav je za ljude snažna moć, apsolutna dominacija, nesalomiva vlast, trajni uticaj i nepodnošljiv pritisak. Ona je ta što razvezuje najčvršće čvorove i smekšava najveće čvrstine, ali i ta što potrese najčvršćeg i oslobodi zabranjenog.

Ljubav je samo jedan pogled; a sve posle toga je puko nabrajanje... Posle tog prvog pogleda zaljubljeni ima stalno želju da vidi i posmatra onu koju voli. Nastoji da razotkrije tajne srca i obelodani čak i najskrivenije misli.

Sve sa čim se preteruje u prirodi postaje svoja negacija. Točkovi na kolima koja se prebrzo kreću deluju kao da se okreću u suprotnom pravcu. Isto tako, na kraju svih tuga je sreća, a osmeha, suza. Čoveka ubija i previše sreće i previše tuge. Iz oka onog što se grohotom smeje na kraju potekne suza.

I pastiri zvezdanih stada najčešće su zaljubljeni koji su odabrali da neprekidno plaču u osami. Dok broje zvezde u beskraju noći, za svaku puste po suzu. Oblaci bi od njihovih očnih kapaka mogli nešto naučiti.

Da je Ptolemej živ, uzeo bi zaljubljene da mu prate tok zvezda. U jednoj staroj istočnjačkoj pesmi kaže se kako tvorci kalendara i astrolozi nikada ne znaju koja je noć u godini najduža, to jedino zna zaljubljeni, ljubavnom patnjom zaraženi. I to je istina.

Nisu mogli da procene je li mu duša loša zbog tolike ružnoće ili mu rđava duša daje tako odvratan izgled.

Da imam dva života, mnogo bih voleo da drugi provedem u Istanbulu. I pored svega što se dešava, čovek u ovom gradu uvek može naći razloge za srećan život.

Na drugoj strani, čemu zapisivanje činjenica ako ih niko neće pročitati?

Vidiš li svetlost?“

„Je li ovu što ne nestaje?“

„Da!... Kao ti iz mog srca...“

„Zar ni ja, kao ta svetlost, nikada neću nestati iz tvog srca?“

U knjizi nije važna prva napisana rečenica piščeva, već poslednja izgovorena rečenica čitaočeva. To je ta večna sudba knjiga i pisaca.