Tatjana Bižić

Samo, moć nije isto što i razum, i čovečanstvo je posle stotinu hiljada otkrića, izuma i osvajanja sateralo sebe u egzistencijalnu krizu. Na ivici smo ekološkog kolapsa, do čega smo doveli zloupotrebom svoje moći

definiciji sovjetskog disidenta, filozofa i satiričara Aleksandra Zinovjeva, homo sovjetikus je bio servilno i cinično ljudsko biće, bez ikakve inicijative i samostalnog razmišljanja, koje se pasivno povinovalo i najbesmislenijim naređenjima, ravnodušno prema posledicama svojih postupaka.3 Sovjetska informaciona mreža je stvorila homo sovjetikusa nadzorom, kaznama i nagradama.

Svaki smartfon sadrži više informacija nego Aleksandrijska biblioteka13

Prema hipotezi postavljenoj u Homo deusu, ne budu li ljudska bića pripazila, mogli bismo da se rastočimo u bujici informacija kao grumen zemlje u matici brze reke i u sveopštem poretku čovečanstvo će se pretvoriti u puki talasić u protoku informacija.

Pogrešna informacija je nenamerna greška, koja nastaje kada neko pokušava da predstavi stvarnost, ali ju je pogrešno razumeo. Dezinformacija je namerna laž, koja nastaje kada neko ima svesnu nameru da iskrivi naš pogled na stvarnost.

Grčki mit o Faetonu govori o dečaku koji je sin boga sunca Helija. U želji da dokaže svoje božansko poreklo, Faeton zatraži od oca povlasticu da vozi sunčeve kočije. Helije ga upozorava da nijedno ljudsko biće ne može da upravlja nebeskim konjima koji vuku njegove kočije. Faeton ostaje uporan i bog popušta. Pošto se gordo vinuo u nebo, Faeton zaista gubi vlast nad kočijama. Sunce ispada s putanje, sprži svu vegetaciju, pobije brojna bića, preti opasnost da će spaliti i samu zemlju. Zevs se tada umeša i pogodi Faetona munjom. Umišljeno ljudsko biće pada s neba kao zvezda padalica, i samo u plamenu. Bogovi ponovo uspostavljaju vlast nad nebom, spasavši time svet.

Johan Volfgang Gete je objavio delo sa sličnom upozoravajućom porukom, naslovljeno „Čarobnjakov učenik“. Geteova pesma, koja će kasnije postati opštepoznata i omiljena, preodevena u animirani film Volta Diznija s Mikijem Mausom u glavnoj ulozi

Čarobnjak smesta raščini čin i zaustavlja poplavu. Pouka učeniku – i čovečanstvu – vrlo je jasna: nikad ne prizivaj moć kojom ne možeš da vladaš.

Glavni argument ove knjige leži u tome da ljudski rod stiče ogromnu moć gradeći velike mreže saradnje, ali način na koji su građene predisponira ove mreže da moć koriste nerazumno. Naš problem je, dakle, problem s mrežama.

Još konkretnije – problem s informacijama. Informacije su vezivno tkivo koje drži mreže.