Lusinda Rajli

„Zato, draga moja, jer žensko srce ume da bude nestalno i da voli više puta, a muškarci – iako su spolja manje osećajni – kad jednom zavole, vole zauvek.

U narednih četrdeset minuta slušala sam Toma kako svira veličanstven izbor omiljenih kompozicija, uključujući i prvi stav Violinskog koncerta u D-duru od Čajkovskog, i Tartinijevu Đavolju sonatu, i videla sam kako nestaje u drugom svetu, u koji ulazi svaki pravi muzičar kad svira.

A onda sam primetila nešto – da mu suze naviru na oči. I onim delom sebe, tako sličnim njemu, shvatila sam da čak i spolja najsamopouzdaniji ljudi postanu ranjivi kad se pitaju da li osoba koju vole isto tako očajnički voli njih. I da li ih želi i da li su joj isto tako potrebni kao ona njima.