Robert D. Kaplan

Tek će mi pred kraj zrelog životnog doba postati intelektualno udobno u vlastitoj koži, pošto sam stekao uverenje da najistinitija i najprodornija saznanja ponekad obuhvataju upravo gledanje u ono što vam je tačno pred očima dok ste na putovanju.

Novinski naslovi, naime, prećutkuju da su evropska stabilnost i napredak koji je iz nje sledio gotovo pune tri četvrtine veka posle Drugog svetskog rata delimično iziskivali izolaciju od najbližih suseda. Bliskom istoku su vrata Evrope praktično potpuno zatvorena držale zatvorske države čiji su diktatori-čuvari održavali red među narodom. Naročito je vladavina raznih iračkih moćnika, koja je vrhunac doživela pod Sadamom Huseinom, zatim porodice Asad u Siriji (posebno starijeg Asada) i Muamera

dafija u Libiji bila povezana sa srećnim decenijama koje je proživela Evropa. Veliki francuski geograf iz XX veka Fernan Brodel pisao je da južna granica Evrope nije Sredozemno more, nego, prema njegovom gledištu, ivica Sahare, gde se karavani migranata sada prikupljaju radi dugoročnog demografskog prilivanja na evropsko vlasništvo i gde sam pre četrdeset godina viđao gnevne mladiće kao one u Sfaks

U čitavoj istoriji hrišćanske Evrope njena koherentnost je delimično bila plod suprotstavljenosti islamskom svetu, ma kako dvolična ta suprotstavljenost bila

ada, međutim, kada milioni migranata naviru s Bliskog istoka i iz Afrike, kvaziazijatska Rusija preti da takođe podrije Evropu, baš kao što su strahovali neki filozofi s početka novog veka.
Sve što ovde vidim toliko je lepo, shvatam – gotovo erotično. Raj na zemlji.

Čak i jedan jedini dan putovanja stvara trenutak lucidnosti koji se probija kroz okove svakodnevnih navika i malčice vam otežava da lažete sebe. Ja putujem da ne bih bio obmanut

Ako morate da ostarite pre nego što se osetite prijatno i ispunjeno, to može da znači da se kajete zbog svoje mladosti i zrelog doba: ne obavezno u celini, možda ne čak ni zbog najvećeg dela, ali svakako delimično. Kajete se zbog toga što ste ličnost koja jeste. Naravno da ste štošta i ostvarili, i da ste se borili za ono u šta verujete, makar i da su vaša ubeđenja bila nepopularna, ali sa sopstvene tačke gledišta, pretrpeli ste neuspeh. Za to nema rešenja; nema iskupljenja. Želite isto što i svi drugi – da ste ranije u životu postali zreli i pametni kao što mislite da ste sada

odine 700. Rimsko carstvo je već bilo iščezlo s karte Zapada, sasanidsko Persijsko carstvo s karte Bliskog istoka, Evropa je postala hrišćanska, a Bliski istok i najveći deo severne Afrike se pretvorili u muslimanski sve

Rim su na kraju zamenili Zapadno i Istočno rimsko carstvo, zatim Vizigoti i Ostrogoti, Odoakarovo carstvo i Istočno rimsko carstvo koji su se svi laktali oko teritorija; posle toga su se gložili arijanci i papstvo, iako je u VI veku već sav Jadran bio pod Istočnim Rimom. Početkom VIII veka rascep je između Lombardije i Istočnog rimskog carstva; početkom IX između Franaka i Vizantije. U srednjem veku su

istaknuto mesto zauzimali Normani, Ugari i Srbi, Nemačko carstvo, Salermo, Napulj i Venecija. Krajem XV veka, kad je već renesansa bila u punom procvatu, Mlečani su bili suprotstavljeni Turskom carstvu, dok je severna Italija bila podeljena između Savojaca, Milana, Đenove, Mantove, Firence i Sijene, a južna između papske države i Napuljskog kraljevstva.