Sinan Antun

Ali nisam više u stanju da otrpim njegovo filozofiranje, uprošćavanje stvari i njegovu dobru dušu u kojoj se gubi granica između realnosti i naivnosti.

Otkrila sam da je svakodnevni život milostiviji, manje surov i besmislen, kad liči na neme filmove.

Ja sam žalosna mati, a nema ko da me uteši
Nek smrt tvoga sina dâ život onima koji ga traže
Isusova majka je plakala dok nije isplakala oči
Ja sam tužna majka a nema nikoga da me uteši
Avaj, to je pleme što je ubilo svoga pastira
Golubice plaču za tim rasejanim narodom
Dođite njegovoj majci Mariji da je tešimo.

Kaže, maslina je bila slatka voćka, ali je ogorčavila posle one noći kad je Hristos plakao u samoći pa je zalio maslinovo korenje svojim mukama. Kad sam bila mala pokušavala sam da zamislim kako je to stablo masline popilo Hristovu žalost i patnje da se u njega uselila gorčina. Pitala sam se kako to da su sve masline na svetu postale gorke. Da li je ono drvo opisalo Hristove muke ostalom drveću u maslinjaku? Da li su grane udisale suze koje su onda postale rosa? Ili je korenje drveća došaptavalo susednom korenju? I kako se ta vest proširila i stigla do svih maslinjaka na svetu?

Počeci i krajevi se mešaju. Svak plače za svojim srećnim Irakom, ali ja sam osećala, gledajući u sve one fotografije i čitajući komentare koji ih prate, da ja nemam svojeg srećnog vremena za kojim bih čeznula. Moje srećno doba još se nije rodilo. Možda ću biti srećna tamo negde, daleko od Iraka.

Ostavićemo im zemlju na raspolaganje, neka je sprže i spale, neka stoje pred njenim lešom, i neka rone suze nad njom kad bude kasno.

Radovala sam se jer nas Bog nije obdario samo telom nego i blagoslovom uma da možemo da razumemo svoje telo, da ga lečimo i branimo život koji nam je On udahnuo u njega.

Trošimo godine i godine u slušaonicama i laboratorijama, uranjamo u knjige da naučimo sve te minuciozne detalje što su ih druga ljudska bića nagomilala tokom stotina godina da bismo se starali o telu i otklonili od njega bol i smrt. A onda dođu neki drugi, koji ništa ne znaju i možda su čak nepismeni, da bi prostim pritiskom na dugme ili povlačenjem obarača raskomadali telo.

Nern, Norman i Džerald, dva brata koji su na rodnom Novom Zelandu trgovali motociklima a po završetku Velikog rata ostali na Bliskom istoku, osnovali su 1923. firmu Nairn Transport Company za putnički i poštanski prevoz kroz hiljadu kilometara pustinje od Bagdada do Bejruta s vozilima koja su za vuču koristila moćnu kamionsku pogonsku jedinicu, a putnici i prtljag bili su smešteni u prikolici koja je ličila na veliki autobus. Dok se posao još uhodavao, Francuzi stacionirani u Damasku plaćali su u zlatu danak beduinskim plemenima na trasi da ne napadaju ova jedinstvena vozila, koja će uskoro dobiti sopstvenu oružanu pratnju. Preduzeće je rasformirano 1959. zbog političkih problema i konkurencije vazdušnog saobraćaja koji je znatno pojeftinio, ali su posao preuzeli manji preduzimači i „pustinjska lisica“ je do danas ostala najjeftinija i nezamenljiva na dužim srednjoistočnim rutama.

Getsimanski vrt, zabran s maslinjakom podno Maslinove gore koju čine nekolika brdašca iza zidina starog Jerusalima, gde je Isus rado dolazio sa svojim učenicima i gde su oni prespavali noć uoči njegovog raspeća.