Danijel Kiz

Ja sam reko ništa ne brini ja ću uvek voleti stare drugare čak i kad umem da čitam i pišem.

Čak i slabouman čovek želi da bude kao drugi.

Dete možda ne zna kako da se hrani, niti šta da jede, ali ipak zna šta je glad.

može reći da je moje svetlo bolje od tvoje tame?

Negde u tim mrljama od mastila krili su se odgovori koje sam koliko maločas znao.

nisam mogao. Nisam mogao da se setim šta sam hteo da kažem. Sve je nedostajalo.

Alis sada zna sve o meni i prihvata činjenicu da možemo biti zajedno tek veoma kratko. Pristala je da ode kada joj budem rekao da ode. Bolno je o tome razmišljati, ali slutim da je to što mi imamo više nego što će neki ljudi imati čitavog života.

Zašto večito posmatram život kroz prozor?

Mene nije briga da budem slavan. Samo oću da budem pametan ko drugi ljudi da bi imo mnogo drugara koji me vole.

A ona je rekla možda oni nemaju pravo da me prave da budem pametan jer da je bog teo da budem pametan onda bi se takav i rodio.

Oni bi se iznenadili kolko sam pametan jer je moja mama uvek tela da budem i ja pametan. Možda me više ne bi terali kad bi videli kolko sam pametan.