Žarko Radaković

Gledajući tog igrača netremice, nisam ni primetio da je utakmica bila počela. Nisam čuo sudijin zvižduk; a bio je verovatno snažan, oštar, ni prekratak ni predug. U detinjstvu sam ga doživljavao kao oznaku početka igre. Sada mogu da kažem da je označavao početak odvijanja druge, paralelne stvarnosti u kojoj ću bitisati samo jednim delom sebe, krećući se njome kao kroz vagone kompozicije voza iz kojeg ću u svakom trenutku moći da iskočim i nastavim koračanje, tlom kojim sam ovamo i dospeo.

Ovde vreme nije konopac sa dva kraja. Ovde vreme više nije odsečeno od spoljnog sveta. Ovde ne postoje dve vremenske ravni. Ovde ne postoje dva sveta. Dok smo ovde, Zemlja se okreće.

Ne predočavamo ono što je prošlo. Prošlost je davno umrla.