Vijet Tan Nujen

Kako je služio svoju zemlju za crkavicu, borio se u ratu o čijem su ishodu odlučivali Amerikanci

oslednost je beda sitnih umova

Popio sam viski, pa odvezao generala kući po oluji, vodenjak što je pukao nad gradom kao nagoveštaj sezone kiša.

ali moram priznati da mi je bilo žao svih njih duboko svesnih da će kroz nekoliko dana biti mrtvi ili ranjeni ili zarobljeni ili poniženi ili napušteni ili zaboravljeni

tako smo dva minuta pevali od sveg srca, žaleći samo za prošlošću, a gledajući u budućnost, plivači koji leđno plivaju ka vodopadu

Ništa nije tako skupo, promrmljao je general, kao ono što se nudi za džabe.

Ali bio sam i jedan od onih nesrećnih slučajeva koji nisu mogli a da se ne zapitaju da li im je američka milostinja potrebna zato što su prethodno dobili američku pomoć.

gde se on već izrešetao sa šest piva, čije su prazne čaure sad bile rasute po tepihu.

Muškarcu, kapetane, u ovoj zemlji uopšte ne trebaju muda. Sve žene imaju svoja.

Kao što je to Hegel rekao, tragedija nije sukob između onog što je pravo i što nije, već između dva prava, što je dilema koju niko od nas ko je želeo da učestvuje u istoriji nije mogao da izbegne.