U svojoj sam priči drugom rečenicom samo želeo da proizvodim zvuke, dok sam narednom rečenicom već želeo da privučem pažnju, dok sam narednom rečenicom već želeo da GOVORIM, dok sam narednom rečenicom već želeo da ČUJEM SEBE KAKO GOVORIM, dok sam narednom rečenicom već želeo da DRUGI čuju kako govorim, dok sam narednom rečenicom već želeo da drugi čuju ŠTA pričam, dok sam narednom rečenicom već želeo da prečuju druge koji TAKOĐE izgovaraju neku rečenicu, a tek mi je pretposlednja rečenica u priči bila potrebna za PITANJE, a tek sam poslednjom rečenicom u priči počeo da pitam šta su govorili DRUGI, oni koje su prečuli dok sam ja izgovarao svoju rečenicu.