Fransoaz Sagan

Ružnoću je često lakše gledati nego lepotu.

jednako obezoružan koliko i ranjiv,

Tvoje oči u kojima se ništa ne otkriva,

Ni blagost, ni ljubav,

Dva su hladna nakita u kojima se meša

Zlato sa gvožđem.

Plakala sam zbog svih onih koji nisu plakali.

Već odavno, Fani niko nije delovao stvoren za nesreću kao ovaj mladić.

Neko neodređeno poštovanje okružuje plačljivog pajaca,

obnarodovanja njegovog mentalnog zdravlja,

susednoj sobi, nekada davno zvanično namenjenoj pušačima, umetnicima i za druge teško shvatljive razgovore,

kao zatvoren u uglu prostorije života,

I taj vetar, taj vetar koji je stizao sa danom.