Brus Springstin

Volter Šošon je bio sasvim drugačiji slučaj. Dužu kosu nisam nikada video, bilo na ljudskom biću ili zveri. Prva istinska zvezda kojoj sam se ikada približio. Punokrvna rokenrol životinja, sa stavom, seksualnim nabojem, čvrstinom i sirovom pohotom koja je izbijala iz njega, zastrašivao je i uzbuđivao svakoga s kim stupi u kontakt. Volter nikako nije bio običan momak, već nešto sasvim različito. Sa podočnjacima i maslinastom kožom bio je savršen na onaj brandovski, nesavršeni način. Predvodio je Motivse u stilu izgubljenog azijskog cara.

Mi smo bili podanici pred njegovim stopalima, i naša je svrha bila da se divimo teškoj šmekerskoj ravnodušnosti s kojom je stajao ispred mikrofona i mumlao tekstove tajnih poslanica R&B vradžbina grupe Motivs. On je bio šaman, buntovnik, mistik Nju Džerzija i neko za koga niste bili sasvim sigurni da je u ovaj svet ušao istim ljudskim putevima kao i vi.

Te noći rodila se prava priča, ona koja se ne može izmisliti, već samo otkriti. To je priča koja se neguje i iznosi ljudima, ali ona je najpre morala postojati u prašini, pivu, bendovima i barovima koji su je porodili. Kada pogledate tu fotografiju, ona odzvanja mitologijom, prošlošću rokenrola, ali i svežinom koja priziva njegovu budućnost.

Teško je zamisliti da je Klarens nekada bio običan čovek, student na koledžu, igrač američkog fudbala i savetnik s naočarima u Popravnom domu u Džejmsburgu. Imao je lice koje bi se uklapalo bilo gde u istoriji. Bilo je to lice vladara neke daleke zemlje, ostrvskog kralja, boksera teške kategorije, vrača, osuđenika u lancima, bluzera iz pedesetih i preživelog predstavnika južnjačkog soula. To lice krilo je milion tajni, a nije imalo nijednu.