Filip Pulman

Portreti nekadašnjih upravnika visili su u pomrčini visoko na zidovima.

„Dobro veče, Rene“, reče lord Asrijel.

„Dužnost je starih“, reče bibliotekar, „da strepe nad mladima. A dužnost mladih je da se rugaju strepnji starih

Svi smo mi podanici usuda. Ali moramo da se ponašamo kao da nismo“, reče veštica, „inače bismo očajavali ili umrli

Postoji odnos između mikrokosmosa i makrokosmosa! Zvezde su žive, dete moje. Jesi li to znala? Sve tamo u vasioni je živo, čekaju nas veliki ciljevi! Vasiona je puna namera, vidiš. Sve se dešava s nekom svrhom.

Vasiona je puna namera

„Dužnost je starih“, reče bibliotekar, „da strepe nad mladima. A dužnost mladih je da se rugaju strepnji starih.“

Sedeli su još neko vreme, a onda se rastali, jer bili su stari i puni strepnje.

ne možeš promeniti ono što si, možeš samo ono što činiš.

Slušali su teško disanje onog drugog, zvuk koraka, kamenčiće koji klize pod njihovim nogama.

„Ljudskom biću ništa ne dolazi od prirode“, reče Gruman. „Moramo da naučimo sve što radimo.