Aleksandar Tesic

„Господе Исусе Христе, Сине божји, ради молитава твоје пречисте мајке и свих светих, помилуј нас. Амин. Слава теби, Боже наш, слава

„Тај бедем је био као кост у грлу Алаховом!“, наставио је зането султан.

Одавно их је Константин спознао као најопасније.

Константин је узјахао коња, погледао трупе пред собом, подигао стиснуту песницу и узвикнуо:

Он је сведок промене епоха, човек који је прешао пут од Грка до Османлије и сада се налази између два света.

Зато је желео да вече проведе са онима који су били слични њему.

Браћа Бокјарди су кренули назад ка Керкопорти и успут су заробили више рањених Турака.

Богородица и неки анђеоски коњаник појавили за време последње опсаде и отерали Сарацене! Наводно ће тај анђеоски коњаник да брани бедеме док се не врати стражар кога је одменио!“

Цариград никада неће бити освојен док месец расте. Његова реч је била закон, а народ је веровао у ту истину. Месец, тај вечити пратилац ноћи, заштитник је нашег града. Док расте, Цариград је непробојан. Али кад месец почне да опада, наша будућност постаје неизвесна

Зову се Керкопорта. Наводно су забрављена.“

„То је крај Капије Дрвеног циркуса јер су водила до циркуса који је био с друге стране“, рече им Грант. „Постоји неко пророчанство у вези с њима, шта ја знам.“

„Пророчанство или не, тражићемо од цара да их оспособи“, рекао је одлучно Антонио. „Ми смо задужени за овај део бедема и установили смо да је то идеално место за изненадне нападе на Сарацене