Aleksandar Marković

Ono što je u tome zanimljivo, jeste činjenica koju sam zapazio: što je čovek uložio više od sebe u „mi”, to mu posle svega ostaje manje od „ja”.

Znaš, so, šećer i biber nisu osnovni začini, već je to smisao. Smisao je taj koji daje ukus svemu. Život se odvijao između kulisa iza kojih nije bilo ničega.

Na koliko metara leži granica iza koje život prestaje da zaslužuje to ime? Da li do nje uopšte treba koraknuti?