Emili Bronte

neprekidan težak rad, od ranog jutra do mrklog mraka, ugasio je svu radoznalost za sticanje znanja koju je nekad imao

spoljni izgled počeo da odgovara zaparloženosti njegovog uma, hodao je trapavo i prostački izgledao.

Tiranin muči svoje robove a oni se ne dižu protiv njega; oni uništavaju one ispod sebe.

Napustila je sve to u samoobmani’, odgovori on, ’zamišljajući da sam romantični junak, i očekujući neograničenu popustljivost od moje viteške odanosti. Teško da je mogu smatrati razumnim bićem, toliko je tvrdoglavo bila uporna u stvaranju fantastičnog mišljenja o mom karakteru i ponašanju, prema lažnim utiscima koje je imala. Ali mislim da je najzad počela da me upoznaje: ne primećujem više glupe osmehe i grimase koje su me izazivale u početku; niti besmislenu nesposobnost da uvidi da sam bio iskren kad sam joj rekao svoje mišljenje o njoj i njenoj zaluđenosti. Potreban joj je bio čudesan napor visprenosti da otkrije da je ne volim. Jedno vreme sam verovao da joj nikakve lekcije neće pomoći da to utuvi. I još to nije dobro

njeno prisustvo mi stvara veću neprijatnost od zadovoljstva koje mi pruža mogućnost da je mučim!’

Nemam milosti! Nemam milosti! Što se više crvi grče, sve veća mi je želja da im zgnječim utrobu! To je moralno izbijanje zuba; što je bol veća, ja pritiskam jače.’

osoba koja unapred smišlja kako da iskoristi svoje nastupe strasti može, snagom volje, dovoljno da se savlada

Sve zajedno, provela sam pet noći i četiri dana, i nisam viđala nikog sem Haritona, koji je dolazio svako jutro i bio uzor od tamničara: nabusit, nem i gluv za svaki moj pokušaj da probudim u njemu osećanje pravde ili samilosti.

On će i voleti i mrzeti prikriveno, a smatrati da je drskost ako ga neko voli ili mrzi otvoreno.

Dok sam uživao mesec dana na morskoj obali, našao sam se u društvu jednog čarobnog bića – prave boginje u mojim očima sve dok nije počela da obraća pažnju na mene. Nikad joj nisam „izjavio ljubav“ rečima, ali, ako pogledi govore, i najobičniji idiot je mogao pogoditi da sam bio zaljubljen do ušiju. Najzad me je shvatila i uzvratila mi pogled – najljupkiji koji se može zamisliti. A šta sam ja učinio? Priznajem sa stidom – ledeno sam se povukao u sebe kao puž