Donald P. Rajan

Nila? Uskoro će saznati.

Život seoskog lekara pun je raznovrsnosti: kožni osipi, slomljene kosti, razderotine ili bolesno dete s visokom temperaturom, to su tek neke klasične situacije. Pre samo sat-dva, na vratima mu se pojavila mlada žena koja se žalila na ljutu glavobolju. Pošto ju je pregledao i opipao joj bilo, napravio je od pržene lobanje soma mast za umirivanje bolova i naneo joj je direktno na glavu, izgovarajući usput čini ne bi li isterao iz nje unutrašnje demone.

Ubrzo zatim pojavio se radnik s prelomom desne nadlaktice. Bolelo ga je neizdrživo dok je Neferhotep opipavao slomljenu kost, te vukao i uvrtao ruku dok se delovi nisu pravilno namestili. Olakšanje je smesta nastupilo i ranjenik je poslat kući s rukom namazanom mašću i medom, pa uvezanom u udlagu da bi brže zarasla.

egipatskoj medicini upotrebljavao se ogroman broj sastojaka koji su se primenjivali samostalno ili u kombinacijama za različite vrste lečenja. Putem pokušaja i grešaka, Egipćani su otkrili terapeutska dejstva pojedinih supstanci kao što je med, koji usporava infekcije. Među korišćenim životinjskim proizvodima bili su meso i masnoće, krv (uključujući i krv gušterâ, slepih miševa i svinja), izlučevine sitnih stvorenja poput muva, unutrašnji organi, mleko, čak i pečeni miševi.

Koristili su se i razni oblici minerala i metala, među njima galenit i malahit, glina, bakar i natron, soli slična supstanca sa osobinom da isušuje, koju su naveliko koristili majstori balzamovanja.

Egiptu postoji mnogo različitih vrsta otrovnica – nekoliko čak imaju smrtonosan ujed – ali čak i kod tako olupane zmije lekar je uspeo da prepozna vrstu i proglasio ju je u osnovi bezopasnom. Uzevši malčice meda iz jednog ćupa, Neferhotep je njime natrljao rupice od zmijskih zuba u devojčicinoj ruci, umirujući je za to vreme rečima. Prekopavši po jednoj drvenoj kutiji, lekar je izvadio amajliju koja predstavlja zaštitničko oko boga Horusa i stavio je detetu oko vrata. Roditelji su bili razumljivo zahvalni i obećali su da će doći sutra s nekakvim darom.

Uz pružanje fizičke pomoći, egipatski lekar je mogao propisati i lekariju ili zaštitne amajlije različitih moći

Egipatski lekar se oslanjao na metode od prostih do složenih. Na primer, kao lek za rđavo varenje mogao je poslužiti svinjski zub istucan u prah pa umešen s testom četiri slatka kolača, koja se ispeku i potom jedu četiri dana, po jedan dnevno. Recept za „lečenje obolelih nožnih prstiju“ bio je mnogo komplikovaniji i uključivao je melem od sastojaka kao što su vosak, tamjan, pelen, mak, zovine bobice, razne smole, maslinovo ulje i kišnica.

Srce će ostati na svom mestu – uostalom, ipak je ono središte čovekovog bića i razuma – ali sve drugo mora da se vadi.

Egipćani su srce smatrali jezgrom čovekovog telesnog bića, inteligencije i osećanja. Njegovi otkucaji osećali su se dok je živ, a prestajali su u smrti.

Činije sa iznutricama odlažu se u stranu, a kada se budu dovoljno isušile, biće smeštene u zasebne ćupove od krečnjaka, svaki s poklopcem izrezbarenim po liku jednog od četiri Horusova sina: Duamutef za želudac, Hapi za pluća, Amset za jetru i Kebesenef za creva. Ćupovi će, s natpisima gde se pominje ime preminuloga, biti položeni u grob kao zasebni ali životno važni delovi mumije.

Ubacivši pokojniku u nos komad bakra s kukicom na kraju, udara kroz njega u krhke kosti dok ne naiđe na meku materiju iza njih. Obrćući kuku, uspeva da probije mozak, rastura ga u tečnost i izvlači komadiće kroz nozdrve.