Barbara Kingsolver

Usled onoga što se te jeseni dogodilo jedanaestog septembra posteri su sada bili priheftani jedan na drugi, kao i regruteri. Hajde da idemo da prašimo teroristima turove, govorili su svi oni, i mnogi su se odazvali na poziv. Zašto da ne. Primamljeni obećanjem makar jednog plaćenog posla, između srednje škole i smrti. Jer sam napad nije izgledao kao da se zaista dogodio. Nama su neboderi samo televizija, tako da nam je, dok smo gledali ona dva kako padaju, iznova i iznova, to ličilo na iste one filmske efekte koje smo uvek viđali. Znali smo da su ljudi poginuli. Imali smo svoj skup, spuštenu zastavu, tugu i sve ostalo. Imao sam noćne more da onako padam s visine. Znam da su u pitanju bile prave zgrade. I ima ih i dalje još mnogo što stoje u onim gradovima, te pretpostavljam da je to razlog za brigu. Kada bi ovde nadletali neki teroristi, pogledali bi razvaljene rudarske kratere i planine dignute u vazduh i kazali: „Produži. Ovo mesto je već uništeno.“ Bilo mi je teško da shvatim kako je jedanaesti septembar moja borba. Što se ticalo činjenja dobra bližnjemu svome, bolja mogućnost bila mi je fudbal.

Nijedan očajnik koga je Čartrejn ikada poznavao nikada nije otišao i upucao srnetinu ako je gladan. Upucao je kasira u prodavnici pića.

Zalud je sećati se prošlosti,
osim ako ona nema nekog uticaja na sadašnjost

Ali zlikovci razmišljaju drugačije od većine ljudi. Svako zlo koje učine završi na onoj strani gde to nema veze. A ono što se učini njima ima dvostruku težinu

et misli da vredi spasavati siročad belog šljama.

Dolaze ovamo da izviđaju. Kazala je da Perdju farma proučava podatke i sve ostalo na svojim računarima, pa pažljivo bira mete poput okruga Li, koje su zlatni rudnici. Zaista su potražili koji lekari imaju najviše pacijenata koje muče bolovi a primaju invalidsku penziju, pa su poslali svoje predstavnike za lekove u punu ofanzivu

Drugim rečima, život je divan

Život mi trenutno nije išao naruku. Dan bi mi ulepšao i običan keks

Priznajem da nije izgledalo nasumično, to što se ona prijavila kao moja mama, a onda se odjavila na isti datum.

Ne umem da vam kažem. Pokušavam i nastaviću da pokušavam da ponovo vidim one poslednje minute, ponekad lupajući na njih kao da su vrata prokletog sefa u banci, ali ako uopšte postoji nešto čega se treba setiti, to mi ne dolazi. Zabranjen pristup