Jesper Jul

četiri oslonca koji su važni za blagostanje porodice i koji deci pomažu da razviju zdrav osećaj sopstvene vrednosti: ravnopravno dostojanstvo, integritet, autentičnost i odgovornost.

Porodica u kojoj jedni obavljaju svoj posao, dok ga drugi odbijaju, nije ravnodostojna zajednica.

Razlika između preuzimanja odgovornosti i obavljanja određenog posla veoma je velika. Odgovornost stalno zahteva velike količine mentalne energije, dok poslovi zahtevaju samo onoliko energije koliko je neophodno da se obave. U

Kada roditelji deci preotmu svu ličnu odgovornost, ona reaguju tako da postaju društveno neodgovorna

Pravila tržišta i njegova (nepostojeća) slika čoveka, nisu, međutim, prikladni kao vrednosna osnova za porodicu, mada u sve većoj meri utiču i na našu predstavu o privatnom prostoru. Mogućnost da zasnuju partnerski odnos ili porodicu za mnoge mlade ljude zavisi od sposobnosti da sebe prodaju na tržištu – bilo u diskoteci, na internetu, ili na drugim mestima na kojima osobe u potrazi za partnerom isprobavaju svoju tržišnu vrednost.

Često previđamo potrebu drugih da im se ukaže neka pomoć, mada mislimo da uzajamna pomoć predstavlja jednu od ključnih funkcija unutar porodice. Da to nije slučaj, mogli bismo se zadovoljiti zlatnim pravilom iz Biblije: „Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“. To jest: „Postupaj prema drugima onako kako bi voleo da postupaju prema tebi“. Već generacijama problem leži u tome što većina ljudi duboko iznutra ne voli sebe i loše se ponaša prema sebi. Iskustvo mi govori da to nema nikakve veze s lenjošću ili nezrelošću pojedinca, već s nekom vrstom kolektivne nezrelosti – naš psihološki i društveni razvoj izgleda ne može da održi korak s razvojem sveta.

U vreme kad sklapamo čvrsta partnerstva, ili zasnivamo porodice, većina nas je nezrela. Ovo nezrela ne treba shvatiti u smislu „detinjasta“, ili kao kritiku, već kao konstataciju da sebe i dalje ne poznajemo dovoljno i da imamo nedovoljan uvid u oba oblika svog ponašanja – i konstruktivno i autodestruktivno.

U odnosu ravnopravnog dostojanstva želje, stavovi i potrebe oba partnera shvataju se jednako ozbiljno i ne zanemaruju se uz ukazivanje na njegov pol, uzrast ili hendikepiranost. Ravnopravno dostojanstvo time odgovara osnovnoj potrebi svih ljudi da budu viđeni, da ih čuju i shvate ozbiljno, kao osobe i pojedince.

Ako dvoje ljudi uđe u ljubavnu vezu, ta veza je njihovo zajedničko „dete“, i ako vrednosti koje su im najvažnije u njemu nisu vidljive, svaki pokušaj da ih prenesu na njihovu decu biće samo uzaludan trud.

U ličnom dijalogu strane govore polazeći od sebe i pozivajući se na svoja stanovišta.