Henri Džejms

Izvinjenja, pisala je gospođa Tačet, ne važe kod nje ni pola lule duvana, i ta roba nema kod nje nikakvu prođu. Nešto se ili radi ili ne radi, a to što je neko „hteo“ nešto da uradi spada u sferu iluzornosti, isto kao ideja o budućem životu ili praporeklu stvari.

Ona primeti u njegovim očima svetlucanje jedne pomisli koja je i nju mučila, od koje se možda i plašila

Ona je uvek primećivala da prolazi bolje s pametnim ženama nego s luckastim kao što je sama. One luckaste nikad nisu mogle da razumeju njenu inteligenciju, dok su one inteligentne – istinski inteligentne – uvek imale razumevanja za njenu šašavost