Lav Tolstoj

ne mogu se predvideti tok događaja i ponašanje ljudi.

„Nikada, nikada se, brate, nemoj ženiti! Evo ti moj savet: ne ženi se sve donde dok ne mogneš reći sam sebi da si stvorio sve što si mogao, i donde dok ne prestaneš voleti onu ženu koju si izabrao, te dok je jasno ne razgledaš, jer ćeš se, brajko, žestoko i nepopravljivo prevariti… Ženi se kao starac koji nije ni za šta… Inače će da propadne sve ono što je u tebi dobro i visoko. Sve će da ti propadne parče po parče. Da, da, da! Ne gledaj me s takvim čuđenjem. Ako uopšte očekuješ od sebe nešto u budućnosti, ti ćeš posle na svakom koraku osećati da je za tebe sve svršeno, sve zatvoreno osim domaćeg salona. gde ćeš da se izjednačiš sa dvorskim lakejem i idiotom… Ali… ne vredi…“

Naš red podražava starodrevnim društvima koja su otkrivala svoja učenja hijeroglifima. A hijeroglif“, govoraše dalje ritor, „jeste imenovanje kakve bilo čulima nepristupne stvari koja sadrži u sebi osobine slične onom što se slikom prikazuje.“

Pjer je vrlo dobro znao šta je hijeroglif,

Nikolaj Rostov svojim prijateljima iz detinjstva „ispriča svoju Šengrabensku bitku [u kojoj je bio ranjen] sasvim onako kao što obično pričaju o bitkama oni što su u njima učestvovali, to jest, tako kako bi oni želeli da je bilo, onako kako su slušali od drugih pripovedača: kako je bilo lepše da se priča, ali ni izdaleka ne onako kako je stvarno bilo

Reklo bi se da je igra zavođenja za žene isto što i bitka za muškarce, odnosno za konje utrenirane za rat.

Ako je mirnodopsko zavođenje toliko besmisleno, da li to isto važi i za rat?

za srce prirasla. Neko važno tajanstvo

No uticaj u svetu je kapital koji treba štedeti da se ne potroši.

„Nikada, nikada se, brate, nemoj ženiti! Evo ti moj savet: ne ženi se sve donde dok ne mogneš reći sam sebi da si stvorio sve što si mogao, i donde dok ne prestaneš voleti onu ženu koju si izabrao, te dok je jasno ne razgledaš, jer ćeš se, brajko, žestoko i nepopravljivo prevariti… Ženi se kao starac koji nije ni za šta… Inače će da propadne sve ono što je u tebi dobro i visoko. Sve će da ti propadne parče po parče. Da, da, da! Ne gledaj me s takvim čuđenjem. Ako uopšte očekuješ od sebe nešto u budućnosti, ti ćeš posle na svakom koraku osećati da je za tebe sve svršeno, sve zatvoreno osim domaćeg salona. gde ćeš da se izjednačiš sa dvorskim lakejem i idiotom… Ali… ne vredi…“

I tu mu odmah dođe misao da zadata reč ionako ništa ne znači jer je on, još pre nego knezu Andreju, bio dao reč i knezu Anatolu da će mu doći. Najzad pomisli da su sve te časne reči samo uslovne reči koje nemaju nikakvog određenog smisla, naročito kad čovek pomisli da možda već sutra može da umre, ili će se s njim desiti nešto tako neobično da tada već neće moći biti ni govora o nečem ni časnom, ni nečasnom…