Jasenka Lalović

Kad nešto ostavljaš, moraš dobro gledat da za sobom nijesi ostavila nečije suze, jer se pretvore u najgrđe aveti koje ti oduzmu od spokoja. Po noći ti ne daju sna, a danju ćeraju da se osvrćeš. Takvi ne mogu nikuđ naprijed. Tražićeš nešto, a nećeš znavat što tražiš.

„Vazda je lakše onome što odlazi. Onome što ostaje bude teže. Onom prvom može bit da je teško što su se rastavili, onom drugom na to se pridodaje čekanje. Pusto čekanje izije čeljade ka da je guba.“

Bogu fala pa se i ođe polako mijenja svijest naroda. Čini mi se da niđe žene, kao ove što su se ođe rodile, nijesu prifatile tolko bremena na svoja pleća, iznijele kuće, pristale da sva hvala pođe muškima i nikad se nijesu zarad toga pobunile. Niđe žene nijesu ovako sabijene ka ođe. Da su se neđe drugo rodile, svaka bi po spomenik dobila. Velika je to nepravda