Stefan Cvajg

Poput zrnca prašine, čoveka danas uopšte ne odlikuje volja.

Znam da nema smisla sebi uskratiti zadovoljstvo zato što su drugi lišeni njega, sebi zabraniti neku sreću stoga što je neko drugi nesrećan. Znam da u svakom sekundu, dok se mi smejemo i bezazleno šalimo, negde u svetu neko leži u ropcu i umire, da se iza hiljada prozora beda skriva i ljudi gladuju, da ima bolnica, i kamenoloma, i ugljenokopa, i da u fabrikama, i po nadleštvima, i na robiji bezbrojni ljudi stalno kuluče, i da nijednom nije lakše ako se još neko besmisleno muči

. Tek kada čovek postane svestan da i drugima nešto vredi, tek onda oseti vrednost i smisao svoga postojanja.