Penelopi Vord

Znam da si mi, i pored mojih upozorenja, sinoć ipak dala deo srca. I premda sam pokušavao to da sprečim, i sâm sam ti dao deo svog. Znam da si to mogla osetiti jutros. Želim da taj deo sačuvaš. A kad budeš odlučila da ostatak svog srca jednog dana daš nekome, molim te, postaraj se da to bude neko ko te zaslužuje.

Bio je toliko krhak, a ipak je ovo maleno biće predstavljalo sve što mi je sada bilo važno na svetu. Ovako izgleda držati svet na dlanu.

Gledao sam svog sina. „Na kraju si se rodio ti i zbog tebe je sve to vredelo.“

Spustio mi je nežan poljubac na usne i nastavio: „Znam da si mi, i pored mojih upozorenja, sinoć ipak dala deo srca.

premda sam pokušavao to da sprečim, i sâm sam ti dao deo svog. Znam da si to mogla osetiti jutros. Želim da taj deo sačuvaš. A kad budeš odlučila da ostatak svog srca jednog dana daš nekome, molim te, postaraj se da to bude neko ko te zaslužuje.“

I premda sam pokušavao to da sprečim, i sâm sam ti dao deo svog. Znam da si to mogla osetiti jutros. Želim da taj deo sačuvaš. A kad budeš odlučila da ostatak svog srca jednog dana daš nekome, molim te, postaraj se da to bude neko ko te zaslužuje.“

Ništa neću odbaciti tek tako. Nadaću se. Jer ću, dok se okrenem, napuniti devedeset i čekati na švedski sto. A kad to vreme dođe, ne želim da žalim ni za čim.

„Moraš se prisiliti da ga otvoriš čak i kad je slomljeno. Slomljeno srce i dalje kuca.

Naša srca su komunicirala kako nam ego nije dozvoljavao da ispoljimo rečima. Otkucaji srca nikad ne lažu.

– daleko od očiju, daleko od srca, zar ne? Ta krilatica pomaže samo privremeno – sve dok nisi prisiljen da se suočiš s onim od čega bežiš. Tada se mentalni zidovi koje si podigao oko sebe sruše jednim teškim udarcem.