Albert Espinosa

Kad nešto gubimo, ukoliko ubedimo sebe da to ne gubimo, pobedili smo gubitak.

Prvo otkriće žutog sveta: gubici su pozitivni. Ne dozvolite da vas iko ubedi u suprotno.

Nikad ih nisam saznao, ali naučio nas je nečemu životno važnom: ono što imamo – veštačke noge, ožiljci, masnice, ćelave glave – zbog svega toga smo drugačiji i zbog toga jedinstveni, te zbog toga nikada ne smemo da ih skrivamo nego ponosno da ih pokazujemo.

Postigao je svoj cilj: nikad me više neće biti stid da pokažem šta mi nedostaje. I uspevam da tajne, ono što nam je najteže da poverimo drugima, doživljavam isključivo kao dokaz naših razlika.

Svaki put kad mi daju injekciju, poželeo bih nešto; nikad nisam zaboravljao. Dunuo bih, poželeo želju i primetio injekciju. Automatski bih se osmehnuo. Kakva je sreća biti u stanju da poželiš tolike želje! Osećao sam se povlašćeno. A takođe, valjalo bi da dodam, mnoge želje su se i ispunile.

Uvek sam verovao“, kazao bi, „da ako je ’bivše ja’ donelo neku odluku, to zato što je verovalo u nju. (Naše ’bivše ja’ jesmo mi pre koju godinu, mesec ili dan.) Poštuj svoje bivše ja.“

Rđave odluke se kristališu; rđave odluke, posle nekog vremena, preobražavaju se u valjane odluke.

Kao što mi je rekao doktor: ključna reč je priznati. Morate da priznate sebe, priznate kako ste postali to što jeste i priznate ko je za to kriv.

U bolnici su nas učili da prihvatimo da možemo pogrešiti. Moj doktor je ponekad grešio i uvek je prihvatao krivicu. Život bi tekao mnogo lakše kad bismo svi prihvatali da grešimo, da smo grešili, da nismo savršeni. Mnogi iznalaze opravdanja za svoje greške, traže drugog da okrive, odgovornost za nečiju smrt svaljuju na druge ljude; oni nikad neće spoznati radost prihvatanja odgovornosti. Ima radosti u saznanju da si doneo pogrešnu odluku i to priznao

„Ako su snovi sever i ostvare se, moraš da se zaputiš na jug.“

„Ako su snovi sever i ostvare se, moraš da se zaputiš na jug.“