Nada Petković

Stražar na kapiji – duduk s bajonetom! – zainatio se: bez propusnice – ni makac.

Stražar na kapiji – duduk s bajonetom! – zainatio se: bez propusnice – ni makac.

hi Griga je nesumnjivo bio pesnik. Jedanput su sestre, crvene od stida, šapatom prenele Dejevu Grigine stihove (nije ih bilo teško

Hteo je nešto drugo: da nauči da razgovara s drskom dečurlijom kao što to Bela čini, da ih kroti i zapoveda im, da ih pretresa i šali se s njima – sve je to hteo da savlada.

Ali ne daju svakome, već samo onom ko nauči dugačku razbrajalicu na amerikanskom jeziku i izgovori je triput bez greške, stojeći na jednoj nozi i ne trepćući. A ta razbrajalica nije obična rimovana pesmica, već zakletva na vernost kralju Amerike.

To nije bila pelena, već zastava: na platnu, obrubljenom žutom vrpcom, bila su izvezena krupna slova „Smrt buržoaziji i njenim udvoricama!“

Na pijacama su se prodavale uljane pogače, brašna prašina, lišće gomoljastih biljaka i ubijene vrane. Retko kad je bilo mleka i ribe, krompira, suncokretovih semenki ili bobičastog voća.

kao što ne bi propao novac štedljivog kapitaliste uložen u pouzdanu banku.

gde god se okreneš – tatarski ogrtači, ruski kožusi, kirgiski kaftani – pohabani i toliko blatnjavi i mokri od kiše da se jedva mogu međusobno razlikovati.

Uzeću persijsku nevestu. Dovešću je iz Persije, skinuti joj veo i reći: evo, sad si slobodna! I zaboravi svoju feudalnu prošlost za sva vremena.