Mladen Stevanović

Сан је неретко једино решење за главобоље које задаје лажно организовани свет.

Деловало је као да су већ спремни за неки будући рат који још никоме није падао на памет, али док год је људи, биће и ратова, па кад је већ тако, није чудно што су мислили: „Нека смо ми спремни, а ви видите шта ћете и како ћете. Ми смо своје куће и окућнице сакрили за погледе и одоздо и одозго.“ А бити скривен за погледе одозго, згодно је чак и у мирнодопским условима.

Кратки временски интервали ретко кад чине озбиљну разлику. Људи се теше да није тако, тек да би умирили сопствену савест.

Потражио је цигарете, али је у кутији лорда нашао свега две. Опет је ноћас устајала да пуши, помислио је. Стварно би био ред да престане с тим. Или бар, кад већ пуши, нека купи себи цигарете, бесмислено је више оно њено: „Ма ја то само онако, понекад, уз кафу, разумеш?“

Но, претпостављене успехе живот често претвара у сасвим опипљиве неуспехе.

Живот је велика школа, без малог или великог одмора, без распуста, непрекидна пракса кроз коју побијамо све оно што мислимо да знамо, чак и онда када нам је тај исти живот крив за све.

Проговорити или ћутати? У ћутању је истина, али у говору је власт. Имају ли право и други да знају оно што зна он?

Умеша ли се у нечији живот, има ли гаранција да је заиграо на страни доброг, та није он Бог?! Сме ли да прећути зло које наилази, сме ли да не помогне ако му је већ у знању да то може? Сме ли оно што се не сме?

Сећања су безвредна ако немаш с ким да их поделиш. Ако уз то још нису линеарна већ испрекидана, допуњена оним што је могло бити, а није, и кад им недостаје оно што се заиста десило, а чега је у сировој збиљи било, када делују као туђа, питаш се да ли је уопште потребно да их поделиш.

Човек је биће поређења, читавог живота нешто вага, одмерава, пребројава, доводи у везу и оно што је склоно повезивању и оно што је неспојиво, од како зна за себе, док год за себе зна. Једном мери, два пута мери, па и три пута мери, а онда сече, ако има храбрости, наравно. Деси се да не пресече, понекад буде претешко.

Време брзо пролази, колико брзо, то може да зна само човек који се нашао пред ултиматумом и избора нема.