Radoje Domanović

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, ал’ памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и нитков могао је себи купити за неколико гроша титулу: „велики народни родољуб“

Није овде главно одржати земљу, већ што дуже одржати кабинет

Нека упадају непријатељске чете, то нису тако важне ствари; али главно је да ми парадирамо по улицама уз јеку труба;

Ми морамо знати куда идемо, иначе можемо пропасти горе, место да се спасемо.