Elizabet Gilbert

U očajničkoj ljubavi uvek je tako, zar ne? U očajničkoj ljubavi uvek izmišljamo likove svojih partnera, tražimo da budu ono što nam je od njih potrebno, a onda se osetimo uništeno kad oni odbiju da igraju ulogu koju smo im namenili.

U svakom slučaju, u nekom trenutku života žena se umori od toga da se sve vreme stidi sebe.

Onda je slobodna da postane ono što zaista jeste

dopustila sam dečku iz škole „Hočkins“ da mi dodirne grudi dok smo plesali. (U svakom slučaju, najbolje što je umeo je bilo da mi pronađe grudi, što mu je predstavljalo problem.) A možda je i previše velikodušno reći da sam mu dala da mi oseti grudi. Preciznije bi bilo reći da ih je on prosto opipao a ja ga nisam zaustavila. Pre svega nisam htela da budem neuljudna.