Suzan Kejn

Mi mislimo da želimo večni život, ali možda zapravo želimo idealnu, bezuslovnu ljubav; svet u kome lavovi stvarno spavaju s jaganjcima; svet u kome nema gladi i poplava, koncentracionih logora i arhipelaga Gulag; svet u kome odrastajući učimo da volimo druge onako neizmerno kao što smo nekad voleli svoje roditelje; svet u kome će nas drugi večno obožavati kao najdraže dete; svet stvoren na potpuno drugačijoj logici od naše u kome jedna vrsta ne mora da jede drugu da bi opstala.

Zaključila sam da melanholičnost nije, kako smo skloni da mislimo, samo trenutno osećanje ili iskustvo. To su i nečujna snaga, način života, čuvena tradicija – koji su u jednakoj meri zanemareni koliko su i bogati ljudskim potencijalom. To je autentičan, oplemenjujući odgovor na problem života u ovom krajnje nesavršenom a s druge strane neumoljivo lepom svetu.

Dom nije nikakvo mesto. Dom je tamo gde je predmet čežnje i ne osećate se dobro sve dok ne budete tamo

ozbiljnošću i stidljivošću – danas je osobina nižeg reda, negde između razočaranja i patologije.

Introvertnost – zajedno sa svojim rođakama osećajnošću

Ne biste čitali ovu knjigu da nisam uspela da ubedim svog izdavača kako u sebi imam dovoljno pseudo-ekstrovertnih kvaliteta za njeno reklamiranje.)

Jung je to prikladno objasnio rečima: „Ne postoji potpuno ekstrovertna, niti potpuno introvertna osoba. Takav čovek bi bio u ludnici.“

Anegdota o autobusu za Abelin otkriva našu sklonost da pratimo one koji pokreću bilo kakvu akciju.

Rezultati su bili zapanjujući. Introvertne vođe su za dvadeset procenata bili skloniji da poslušaju njihov predlog – i njihove grupe su za dvadeset četiri procenta bile uspešnije od grupa s ekstrovertnim vođama. Međutim, kada učesnici nisu bili proaktivni – već su samo sledili uputstva vođe grupe, ne predlažući nikakav nov način savijanja – grupe s ekstrovertnim vođama bile su za dvadeset dva procenta bolje od onih koje su predvodile introvertne osobe.

„Ko sam ja da idem k Faraonu?“, branio se. „Nisam rečit čovek. Sporih sam usta i sporog jezika.“
Tek kad ga je Bog spojio s ekstrovertnim bratom Aronom, Mojsije je pristao da se prihvati zadatka. Mojsije bi bio pisac govora, momak iza scene, Sirano de Beržerak; Aron bi bio javna ličnost operacije. „On će biti tebi mesto usta“, rekao mu je Bog, „a ti ćeš biti njemu mesto Boga.“*******