Oskar Vajld

Ljudi najviše vole da poklanjaju ono što im najviše treba. To je vrhunac darežljivosti

jedino što je za čoveka neprijatnije od toga da svet o njemu mnogo govori jeste da se o njemu uopšte ne govori.

Ali lepota, prava lepota prestaje tamo gde misaon izraz počinje.

Bolje je ne razlikovati se ni od koga. Ružni i glupi ljudi najbolje žive. Oni su u stanju da sede mirno i da blenu u igru. Oni, doduše, ne znaju za pobede, ali isto tako ne znaju ni za poraze. Žive kao što bi trebalo svi mi da živimo: bezbrižno, ravnodušno i spokojno. Oni ne čine nikome zla; ali i ne primaju ga iz tuđih ruku.

Naučio sam da volim tajnu. Izgleda da je još to jedino u stanju da nam život našeg vremena učini tajanstvenim i čudnim. I najobičnija stvar je puna lepote ako se samo sakrije. Kada napuštam varoš, nikome ne kazujem kuda idem. Kada bih to učinio, lišio bih se sveg svog uživanja.

Svaki lik slikan sa osećanjem lik je umetnikov, a ne modela koji mu pozira. Model je samo povod, slučaj. Slikar ne otkriva njega; pre će biti da na platnu slikar bojama otkriva sebe

Brak ima tu draž da život obmane čini i jednoj i drugoj strani neophodno nužnim.

A meni u životu nikada nije bio potreban nikakav uticaj spolja. I sam znaš, Hari, da sam od prirode samostalan. Ja sam uvek bio svoj gospodar,

Savest i kukavičluk u stvari su jedno isto, Bazile. Savest je samo ime pod kojim je ta firma zavedena, ništa drugo.

ini mi se da je baš onda neka od mojih slika imala velikog uspeha, ili su bar tako pričali večernji listovi, a to je u devetnaestom veku merilo besmrtnosti!