Janis Varufakis

Baš kao što je dug jedne osobe preimućstvo druge, deficit jedne nacije je višak druge. U jednom asimetričnom svetu, novac koji ekonomije s viškom gomilaju od toga što prodaju više proizvoda ekonomijama s deficitom nego što od njih kupuju akumulira se u njihovim bankama, a te banke se redom suočavaju s izazovom da pozajmljuju veliki deo novca nazad zemljama ili regijama s deficitom, gde su kamatne stope uvek više jer je u njima novac veoma deficitaran. Na taj način, banke pomažu da se održi nešto što liči na ravnotežu kad su dobra vremena.

globalne finansijske strukture koja je u istoriji zapamćena kao sistem Breton Vuds

Tukididovog Peloponeskog rata. Izvukao sam je i brzo prelistao. I ugledao ga podvučenog olovkom, čuveni deo u kome su moćni atinski generali objasnili bespomoćnim Meljanima zašto se „prava“ odnose samo na one koji su „jednaki po moći“ i zašto su oni upravo zato nameravali da s njima učine šta im je volja. I to zato što „moćni zapravo čine ono za šta im se pruža prilika, a slabi trpe ono što moraju“.17

napreduju i izvan granica koje određuje precizni proračun analogije njihove moći. Jer to je princip koji se na vas ne odnosi ništa manje, s obzirom na to da će vaš pad pratiti najstrašnija osveta koju će posmatrati čitav svet.“

Evropska ekonomska zajednica (EEZ), kako je Evropska unija tada bila poznata, bila je sačinjena od Nemačke, Francuske, Holandije, Luksemburga, Belgije i Italije, prvih šest članova osnivača i potpisnika Rimskog sporazuma, koji je ozvaničen 25. marta 1957.42

Prekomerna privilegija“ je postala znak američke finansijske moći koji je skovao Žiskar,

Zajedničko evropsko tržište i proces evropske integracije bili su, u njegovim očima, deo američkog globalnog plana, koji je De Gol procenjivao kao loše utemeljen, neodrživ i zato štetan kako za Francusku tako i za Evropu.6

Kad ga je Henri Kisindžer upitao kako je Francuska nameravala da predupredi nemačku dominaciju u Evropskoj uniji, francuski predsednik je odgovorio: „Par la guerre!

Američki globalni plan73

globalne trgovine i finansija. Ako bi iz bilo kog razloga američka ekonomija iskusila recesiju, dolar bi odmah počeo da funkcioniše kao superprovodnik za recesione talase, koji bi putovali bez prepreke do dalekih kutaka globalnog kapitali