R.M. Marko

Ko ima tajnu, taj je bogat. Ne mora pritom da ima ni zlato ni novac. I prosjak može biti bogat ako ima tajnu. Ko nema šta da sakrije, nije stvarno bogat ni kad ima vreću zlata.

„Prava gospoda nisu neradnici“, promrmljah spuštajući šešir nazad na klupicu.

Kaže da od čitanja raste pamet. A on nikad ne laže.

On ne bi bio jedan od onih što viču i unose vam se u lice. On bi vas zabavljao svojim pričama dok se ne biste opustili, a onda bi vas pitao nešto skroz nepovezano, pa još nešto, pa zabava, i tako sve dok vas iznenada ne uhvati u laži.

Sreća se može naći samo slučajno, a i kad je nađeš, ne traje dugo. Ali se dugo pamti.

Moj drug Erik Narcis voleo je da kaže kako nikad ne znaš koji ključ otključava tvoju sudbinu i da ključ bez brave donosi nesreću.

Pažljivo sam prilazio, jer onima kojima je dosadio život ne valja prilaziti bez dobre priče, a ja je nisam još smislio.

Imao je odgovore na sva pitanja, jer su, kako je on govorio, svi odgovori sabrani u bibliotekama, i na svetu ima samo pogrešnih pitanja, a ne pogrešnih odgovora.

„Kad ću se ja obogatiti?“

„Nikad, nisi dovoljno pokvaren...“

I onda imate mnogo izbora. Najpre izbor da umrete od gladi ili da živite. Zatim izbor da se bavite krađom, prosjačenjem ili nekim poslom. Lopovi i prosjaci uvek rade za gazde i nečiji su robovi. Čistači cipela, prodavačice šibica ili grobljanskog cveća i dimničari su slobodni da rade za sebe. Slabije zarađuju, ali sloboda vredi više od hleba. Ja već četiri godine radim.