Ivan Ivanji

braka njegove supruge. Kad je ostao udovac, Vener se oženio njome. Dosta neobičan slučaj, ali šta se to nas ticalo.

Pri dolasku u Beograd Vener je izrazio želju da

fraza o „očinskom prijatelju“ uopšte ima nekog smisla, onda ona važi za Bihaljijev odnos prema meni.

je opet poželeo da prevodim u oba pravca, tako je njegov

Pogrešan prevod s najtragičnijim posledicama u istoriji tiče se odluke o bacanju atomskih bombi na japanske gradove Hirošima i Nagasaki na kraju Drugog svetskog rata, 6. i 9. avgusta 1945. godine. Do danas nije razjašnjeno da li je greška u prevodu bila namerna, a mislim da jeste, jer verujem da je tog časa Vašington više mislio na reakciju Moskve, nego Tokija. Naime, Japan je pre toga na indirektan način prihvatio poziv da kapitulira.
Objašnjeno mi je da na kineskom, japanskom i korejskom jeziku postoji vid dvostruke negacije na veoma komplikovan način, koji ne treba da se tumači kao odbijanje, nego kao prihvatanje. Nadalje, na primer da japanska reč mokusatsu pre svega, znači ignorisati, ali takođe i uzeti u obzir. Japanska vlada je htela da kaže da će mogućnost kapitulacije uzeti u obzir, a protumačeno je da će ignorisati poziv na predaju. Rekli su mi da čak i jednostavna reč hai, koja pre svega znači da, odnosno jeste, može u nekim rečenicima da znači otprilike: jeste, razumem šta hoćeš da kažeš, ali…
Kaže se da američki prevodioci nisu shvatili spremnost na kapitulaciju i to zbog toga što su rođeni Japanci, uglavnom iz razloga bezbednosti, bili odstranjeni iz prevodlačkih službi, u njima su ostali samo Amerikanci koji su tek kao odrasli ljudi naučili taj jezik, pa je dokument preveden kao oštro negiranje mogućnosti predaje, iako je zvanično Tokio na diplomatski uvijen način želeo da naznači upravo suprotno.

Mladim piscima održao je predavanje o tome kako treba pisati. Neko ga je tom prilikom zapitao šta misli o socijalističkom realizmu, tada još obaveznom u Jugoslaviji. Njegov odgovor je glasio:

„Pa, znate, kakav socijalizam, takav realizam!“

Nekoliko puta sam svoje zapise prevodio s jednog na drugi jezik. Doslovno sebe prevoditi prilično je dosadno. Zbog toga uvek ponešto i promenim u tekstu u nadi da ga popravljam, а zapravo ne prevodim, nego na drugom jeziku pišem nanovo.

Koliko se sećam, Tito bi najčešće rekao da govori naški. Kad god bi mogao, izbegavao bi da kaže srpskohrvatski.

pre­ci­zan od­go­vor. „Ja vo­lim svo­ju naj­mla­đu se­stru Je­le­nu.“

„Bi­ću joj do­bar su­prug. Ne bri­ni.“

„

Uči­ni­lo mu se da je i sam po­to­mak Tan­ta­lo­vog ple­me­na, da su svi nje­go­vi ro­đa­ci, pa i on lič­no, de­lo­vi one iste pri­če na či­jem če­lu sto­je grč­ki i osta­li bo­go­vi.

Nije važno šta si po narodnosti. Za to nisi odgovoran. Važno je na čijoj si strani u odlučujućim trenucima. Pitanje nije da li si bio Nemac pošto je Hitler došao na vlast, nego da li si bio stražar koncentracionog logora i ubica ili jedan od prvih zatvorenika iza žica. Ili, kao ogromna većina, ravnodušan prema zločinima i mukama svojih sunarodnika, samo da su tvoje ovce na broju.