Biti kao reka

Vežba je na mene delovala toliko snažno da sam se potpuno oslobodio straha i počeo da posmatram smrt kao vernu pratilju na svom putu, koja uvek hoda pored mene govoreći: „Ja ću te dotaći, ali ti ne znaš kada – zato ne propuštaj da svaki trenutak proživiš punim srcem i plućima.“

„I optimista i pesimista na kraju umiru. Ali su proveli život na potpuno drugačiji način.“

U trenucima kada je sve beskorisno, još uvek možemo da volimo – ne očekujući ništa zauzvrat, ni promene ni zahvalnost.

„Svako delovanje podstaknuto gnevom osuđeno je na propast.“

Vrlo je važno ponavljati istu stvar: akcija je misao pretvorena u delo.

A ipak svaki ljudski postupak je uzvišen i nosi u sebi mnoštvo posledica. A to me sve više podstiče da razmišljam o onome što radim.

Druga osobina: s vremena na vreme moram da prekinem ono što pišem i upotrebim rezač. To će olovku pomalo boleti, ali na kraju ona će biti naoštrena. Elem, nauči da podnosiš neke boli jer će one od tebe učiniti boljeg čoveka.

Kao svako, bilo koje nevreme, ono donosi uništenje – ali u isto vreme navodnjava polja, a i mudrost neba se spušta zajedno sa njegovom kišom. Kao svako, bilo koje nevreme, i ovo će proći. Što silnije, to brže.

Sneg je lep jer je jednobojan, more je lepo jer deluje kao da je ravna površina – ali i more i sneg su duboki i svesni su svojih kvaliteta.

Šta je kod čoveka smešno
Jedan gospodin je pitao mog prijatelja Žajmija Koena:

– Želeo bih da znam šta je kod ljudskih bića najsmešnije.

Koen odgovori:

– Uvek misle naopačke: žure da porastu, a onda uzdišu za izgubljenim detinjstvom. Gube zdravlje u trci za novcem, a onda ubrzo gube novac da bi imali zdravlje.

„S tolikim žarom misle o budućnosti da ne mare za sadašnjost, tako da ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.

„Žive kao da nikada neće umreti, i umiru kao da nikada nisu živeli.“