Biblioteka snova Animant Kramb

Delovalo mi je potpuno besmisleno da se telo prilagođava odeći, umesto da bude obrnuto.

Ali šta ja uopšte znam? Ja sam samo lenja, beskorisna devojka, koja mladiće treba da očara svetloplavim taftom kako bi mogli da zažmure na moj nezgodan karakter.

Mladić me je i dalje gledao s očekivanjem.

mada vazduh nije bio svež kao na selu, mirisao je na slobodu i na bezbroj novih mogućnost

zaokupljena time da se setim kada

Eh da je život knjiga, pomislila sam dok sam hodala kroz kružni prolaz i prstima prelazila preko kožnog poveza. U knjizi čovek uvek može prosto da otvori poslednju stranu i da vidi kako se završava. Da li će sve otići dođavola ili će se na kraju kockice ipak složiti?

Prelila sam čaj, sklopila oči kada se u vrućoj vodi razvila njegova aroma, i poželela da je život lakši i da problemi prosto mogu da se rastvore u toploj vodi.

čovek može da oseti razočaranje samo ako ima prevelika očekivanja

Svetlost svetiljke davala je njegovim očima neku smeđu boju čokolade, smejuljio se uglovima usana, i blago je odmahivao glavom zbog mene. Uspela sam da ne skrenem pogled, a cela moja s mukom izgrađena samouverenost naprosto se urušila pod njegovim pogledom. Puls mi je poludeo, krv mi je brujala u ušima, u stomaku mi je sve treperilo, a srce mi je gorelo.

I tog trenutka sam znala kakav je osećaj biti zaljubljen.

„Uspećemo mi to, Animant. Vi ste pametni, a ja sam tvrdoglav“, rekao mi je, mada meni nije preostalo dovoljno koncentracije da ga uopšte čujem.

Razgovor s gospodinom Bojlom od pre nekoliko sati naučio me je da otvoreni razgovor često izaziva manje problema nego ako se prosto pušta da stvari idu svojim tokom u nadi da će to na kraju dovesti do najboljeg rezultata.

Jer tvojim venama
teku reči i snovi