Zagonetna narukvica Artura Pepera

„Kad sam bio s njom nisam želeo da budem ni sa jednom drugom. Nikad nisam ni razmišljao da li je ona prava jer druge nije ni bilo. Dopadala mi se jednostavnost života s njom.

osećao se prazan kao jaje bez žumanceta.

poželeo je da može da se vrati u san i bude sa svojom porodicom. Činilo mu se tako stvarno. Zašto nije znao da ceni te trenutke onda dok su trajali?

Novac možete da pretvorite u uspomene, ali uspomene ne možete u novac

Mislim da postoje dva načina na koja se ljudi ponašaju u žalosti. Neki se drže noktima za prošlost, a neki otresu dlan o dlan i žive dalje. Ova riđa dama pripada drugoj vrsti. Stalno se nečim bavi.“

Neki ljudi žive samo za sadašnjost i ne osvrću se na prošlost. Zašto se i osvrtati ka prošlosti ako ste srećni u sadašnjosti kakva jeste?“

„Kad sam bio s njom nisam želeo da budem ni sa jednom drugom. Nikad nisam ni razmišljao da li je ona prava jer druge nije ni bilo. Dopadala mi se jednostavnost života s njom. Upoznali smo se kad je meni bilo dvadeset šest, ona je bila godinu dana mlađa. Držali smo se za ruke, šetali smo, ljubili se. Sve vreme sam mislio samo na nju. Nijednu drugu nisam ni pogledao. Verili smo se, pa onda venčali nepune dve godine pošto smo se upoznali. Kao da sam pratio neku nevidljivu stazu koja mi je već unapred bila zacrtana. Bilo je i drugih staza, koje su vodile na druge strane, ali ja se nikad nisam ni upitao kuda one idu. Samo sam nastavljao pravo.“