Sveti rat za Carigrad

Неки од бранитеља су страдали унутар куле, док су они који су се пробили кроз пламен били ухваћени и одмах погубљени.

По договору, раздвојили су се лево и десно и, налазећи места где је шанац био затрпан, прелазили на другу страну.

Зато је желео да вече проведе са онима који су били слични њему.

Он је сведок промене епоха, човек који је прешао пут од Грка до Османлије и сада се налази између два света.

Константин је узјахао коња, погледао трупе пред собом, подигао стиснуту песницу и узвикнуо:

Одавно их је Константин спознао као најопасније.

Пролазећи поред статуе Јустинијана, дојахао је до предњих врата Свете Софије и сишао са коња. Савијајући се до земље, захватио је шаку прашине и просуо је преко свог турбана као чин скромности пред Богом.

Задрхти сунце, зајечи земљо, Град је пао!“,

Уљези су убијени пре него што је нанесена већа штета, али пре тога су успели да оборе заставу Светог Марка и царски барјак са куле замене османлијским

Ромеји су се супротставили са тврдоглавом одлучношћу и одбили нападе. Борили су се храбро и показали се као бољи ратници од Турака. Били су прави хероји, непоколебљиви упркос свим недаћама које су их снашле – глад, несаница, непрекидне борбе, ране, смрт ближњих пред њиховим очима, ништа од тога није могло да умањи њихову ревност и одлучност