poređenju sa tim, to kako žena izgleda je zaista nepristojni višak. Maltretiranje žena time i inače još uvek govori o neravnopravnosti polova. Jer ako žena ne sme da ima ni višak, ni manjak kilograma, nedajbože celulit, nešto veće ili nešto manje od trenutnih estetskih propisa, zašto onda muškarci mogu da imaju mutirani žulj tamo gde bi trebalo da imaju kupatilsku keramiku, smeju da budu dlakaviji od medveda opremljenog za pristizanje zime, bosoglavi, i uopšte kakvi god, a da se tim povodom niko javno ne zgražava?
Obaška je ova priča o majkama koje bi sad, pored svega što rade i izdrže, još morale na sebe da natovare i brigu o tome da ne uznemire nečije pojmovanje lepog. I to u oblasti gde ta sorta lepote nije mera, niti bi smela da bude. Baš kao što ni majke ne bi trebalo gnjaviti estetskim kriterijumima ljudi koji su promašili temu. Jer priča o majkama je priča o ljubavi od koje veće lepote nema. Kao što nema ni tog fotošopa koji bi majki bio dostojan.
Pomenula sam fotošop? Ah, da. Idući put kad vidite majku koja izgleda kao devojka, onu koja je juče rodila a danas pozira u kupaćem kostimu na pertle, pomislite na čarobnu reč – fotošop. Jer ono što stvarnost ne može, fotošopu je nadohvat laži.