Proces prisutnosti

Između odrasle osobe i deteta u nama leži ogromna provalija straha, besa i bola.

Prihvatanje je početak promene.“

„onako je kako veruješ da jeste“

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.

Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.

„Prihvatanje je početak promene.“

Kada započnemo ovaj zadatak, probudićemo kvalitet „uviđanja“ – percepcije – koja nam pomaže da primetimo energiju koja plovi ispod površine naših fizičkih okolnosti. Ta veština je ključna zato što nam pomaže da razlikujemo šta se stvarno dešava od odraza sećanja. Takođe, pomaže nam da razlikujemo reakcije i odgovore.

Zadatak za ovu nedelju jeste da prepoznamo glasnike koji odražavaju naša neintegrisana sećanja dok se ova u našem životu pojavljuju, kao i projekcije i reakcije koje ona pokreću. Od nas se traži da ta iskustva osetimo bez pokušaja da upravljamo onim što osećamo da bismo time činili da se osećamo bolje.

Odgovor je svesni izbor da energiju koja izlazi na površinu zadržimo u sebi i tako je upotrebimo za integraciju nesvesnog. Ako odgovaramo, ponašamo se odgovorno. Odgovaramo tako što „bezuslovno osećamo emocionalno stanje koje se odvija u nama, a ne projektujemo ga ka spolja, na druge“.

nekog napadnemo, usmeravamo napolje, u svet. To je drama koja se odigrava u pokušaju da umirimo i kontrolišemo uzrok našeg uznemirujućeg iskustva. Svako reaktivno ponašanje svodi se na okrivljavanje drugih i osvetu. Kada reagujemo, mi „preduzimamo nešto u vezi s onim što smatramo da nam se dešava“.