Proces prisutnosti

Između odrasle osobe i deteta u nama leži ogromna provalija straha, besa i bola.

Prihvatanje je početak promene.“

„onako je kako veruješ da jeste“

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.

Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.

„Prihvatanje je početak promene.“

Kada u prvom planu naše odrasle svesti držimo činjenicu da je svako neprijatno iskustvo koje nam se sada ispoljava u stvari poziv u pomoć naše neintegrisane prošlosti, i kad god se obavežemo da ćemo na taj poziv odgovoriti kad god možemo s doslednom, bezuslovnom percepcijom, pokrećemo energetski proces koji uspostavlja sklad u kvalitetu našeg iskustva i oslobađa dragoceni vid našeg ljudskog izraza od zamišljenog zatvora naše prošlosti

Dok pristupamo neintegrisanim vidovima našeg dečjeg ja, koji su naš neintegrisani emocionalni naboj, korisno je da zapamtimo koliko smo dugo zanemarivali dozivanje u pomoć deteta u sebi tako što smo umirivali i kontrolisali njegove pokušaje da privuče pažnju

Niko ne odustaje od vožnje automobila samo zato što ne može da na prvom času postigne maksimalnu brzinu. Takođe, samo zato što posledice naših pokušaja nisu odmah vidljive, ne treba da odustanemo od neintegrisanog vida našeg dečjeg ja ili sposobnosti da postignemo integrisanje

Jedan od načina koji pokazuje da naša namera da integrišemo dete u sebi uspeva jeste emocionalni odgovor kakav je plač. Plač ne mora da nam se dogodi u trenutku kada pristupamo neprijatnosti. Može da se dogodi slučajno, kada ga najmanje očekujemo. Plakanje u samoći bez nekog naročitog razloga početak je integrisanja emocionalnog naboja. Suze koje na ovaj način prolijemo nisu suze odrasle osobe, već suze koje nismo isplakali kada smo bili dete. One predstavljaju zaustavljenu i nepokretnu energiju koja nam nesvesno život zagađuje neprijatnošću. Kada pustimo suze, pojačano se vraćamo u tokove sadašnjosti. Ovakav emocionalni odgovor znači da je energetska staza između odraslog i dečjeg ja ponovo uspostavljena.