Ruđin / Očevi i deca

Vreme (to je poznata stvar) leti nekada kao ptica, nekada mili kao puž; ali čoveku je osobito dobro samo onda kada ne opaža da li je brzo ili sporo prošlo.

Ali dopustite“, poče Nikolaj Petrovič. „Vi sve odričete ili, bolje reći, vi sve rušite… Ali treba nešto i zidati.“

„To nije naš posao… Prvo treba mesto raskrčiti.“

Mi smo svi postali nesnosno razboriti, ravnodušni i mlitavi; mi smo sanjivi, hladni, i zato neka je hvala onome ko nas bar za trenutak prodrma i zagreje!

I te tajanstvene veze između čoveka i žene? Mi filozofi znamo kakve su to veze. Prouči anatomiju oka: gde ćeš tu naći, kao što kažeš, zagonetan pogled? Sve je to romantizam, ludorije, trulež, umetnost

„Jeste li opazili“, reče on, obrnuvši se brzo na petama, „da na hrastu, a hrast je snažno drvo, staro lišće tek onda opada kad novo već počne da izbija?“